Citat:
Fabrika "UNIS-PRETIS" Vogošæa (predgrađe Sarajeva) važila je sve do rata u BiH za najveæu fabriku namenske proizvodnje u SFRJ. Fabrika je bila više poznata po licencnoj proizvodnji popularnog Golfa dvojke (TAS), i malo je ko znao a da nije imao kontakta sa zaposlenima, šta u stvari proizvodi ova fabrika. Iako je imala svoj civilni deo, on je samo formalno bio odvojen od vojnog jer je kompletna proizvodnja bila tako usklađena da u slučaju buduæeg rata automatski pređe na vojni režim rada. Naime, pod istim krovom gde su se proizvodili kablovi za Golf nalazio se pogon ( jedini u celoj SFRJ ) za proizvodnju raketnih projektila za VBR ( višecevni bacač raketa ) tipa "ORKAN" 262mm - najmoænijeg oružja kojeg je proizvela i posedovala tadašnja JNA. Pogoni su bili odvojeni samo tankim pregradnim zidovima koji su se u slučaju pomenutog rata uklanjali i spajali u jednu celinu. Fabrika je u ono vreme zapošljavala oko 11000 radnika, dok je u vojnom delu radilo čak 7500.
O veličini čitavog kompleksa - fabričkog kruga sa podzemnim objektima neka govori podatak da od zapadne kapije (ulaza) pa do istočne ima čak neverovatnih 12km ! Kroz kompleks je prolazila železnička pruga tako da su se finalni proizvodi lako transportovali iz fabrike.
Stručnjaci procenjuju da je kapacitet proizvodnih linija PRETIS-a bio oko 4000 projektila različitih kalibara na dan. Poredeæi to u svetskim razmerama ta je količina proizvedenih granata isturala fabriku u sam vrh kako po kvalitetu , tako i po sposobnosti a sve se to odražavalo na ogroman uspeh na tržištu.
Sama fabrika posedovala je najmodernije mašine za proizvodnju projektila od 76 pa do 400mm (raketni pogon) a jedan od pogona izrađivao je i avio bombe FAB-250. Mašine su nabavljane sa svih strana sveta i od svih najpoznatijih proizvođača ove vrste opreme. Osim modernih kojih je bilo zastupljeno skoro 90 %, gotovo celi vek radila je i linija dopremljena iz Nemačke na ime ratne odštete, kapaciteta 1000 granata/dan do 100mm. Ovu liniju radnici su zvali i "Hitlerova kovnica" aludirajuæi na njeno izvorno poreklo. Po najmodernijoj Američkoj tehnologiji rađene su komore za raketne motore, kapaciteta 1000 cevi na dan. Godinama se u tom pogonu radilo po 500 komora dnevno za rakete GRAD 122mm (VBR) i to za Iračke OS.
Između ostalih proizvoda rađeni su projektili 125mm za tenk M-84; 152mm za top-haubicu NORA ; 130mm za dalekometne topove M-46, a pred sam rat usvojena je licencna proizvodnja po Belgijskoj tehnologiji projektila kalibra 155mm sa i bez plinskog generatora (ERFB i ERFB-BB) dometa do 45 km. Fabrika je posedovala i vlastiti poligon za ispitivanje finalnih proizvoda. Sistem zaštite fabrike i obezbeđenja bio je veoma visok. Svi zaposleni imali su posebne identifikacione kartice i kombinezone u plavoj boji i imali su ograničeno kretanje unutar pogona . Posebno se to odražavalo razdvajanjem od radnika iz civilnog pogona sa narandžastim kobinezonima. Pretpostavka je da je deo filma "Valter brani Sarajevo" sniman u kompleksu, naročito scene podzemnih tunela.
Po izbijanju rata u BiH, fabrika i celokupna proizvodnja bili su pod kontrolom VRS. Koliki je bio obim proizvodnje u tom periodu, ostaje nepoznanica ali je činjenica i sigurno je da je fabrika radila i proizvodila sa smanjenim kapacitetom zbog pomanjkanja ljudstva i sirovina. Špekulisalo se da je VRS po napuštanju Vogošæe(1995) i njene predaje (Dejtonski sporazum) vlastima R.BiH sa sobom odnela i velik broj mašina i alata te ih premestila na druge rezervne lokacije. Istina je da veliki deo nije iseljen a i nije bilo tehničkih moguænosti da se to i učini (mašine su težile po nekoliko stotina tona) te su iste i ostale na raspolaganju novim vlastima. To se i da videti jer su isti ubrzo zanovili proizvodnju te fabrika sada posluje pozitivno.
.
