Avstrijski policisti razorožili hrvaške vojake
- Ustvarjalec teme erikson
- Začetni datum
I
Izbrisan uporabnik #488
Pismo italijanskog generala Aleksandra Luzana Musoliniju, za vreme drugog svetskog rata
“Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato žurim da Vam opišem jedan događaj kojem sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeæi sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira, da su Paveliæeve ustaše, predhodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da æe, kada se to pročuje okolni Srbi ponovo da se uznemire. Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i njenih 120 učenika. Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina. Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo. Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u æošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleæi im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečije krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautoviæ) i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo se spasli, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuæe zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istog dana (to smo otkrili kasnije), kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih ječe je od najelitnije Paveliæeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuæe, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti, njih je u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašæe neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da senama pripiše da podržavamo bezumlje!“
“Duče! Moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato žurim da Vam opišem jedan događaj kojem sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao.
Obilazeæi sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira, da su Paveliæeve ustaše, predhodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da æe, kada se to pročuje okolni Srbi ponovo da se uznemire. Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i njenih 120 učenika. Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina. Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo. Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u æošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleæi im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečije krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.
Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautoviæ) i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure!
Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo se spasli, brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuæe zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istog dana (to smo otkrili kasnije), kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca: jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih ječe je od najelitnije Paveliæeve divizije. Sve što su imali da izgube, oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuæe, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti, njih je u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašæe neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da senama pripiše da podržavamo bezumlje!“
I
Izbrisan uporabnik #9334
Zadeva - ne da ni enostavna, v bistvu je nerešljiva. Se morda komu zdi, da je vojna poštena?
Citat:
Kaj pa žrtve vojne? Čisto vseh, ne samo vojakov? Ali pa predvsem vojakov - saj jih do sedaj ni še nihče obravnaval kot žrtve.
Živimo civilizacijo, ko v kinodvorani prikazujejo vojni film in cela dvorana vriska od veselja, ko Rambo pobije 100 malce manj spretnih, srečnih, ... v glavnem nasprotnih. Ko pa eden od nasprotnih ubije Rambotovega prijatelja, je pa dvorana čisto tiho in zamišljena.
Licemerstvo brez primere in zato mi grejo take teme na živce!
Naj se obsodi povzročitelja gorja, od vrha navzdol po hierarhiji.
Sedaj - kdo bo sodil vojaku v strelskem vodu, ki mora streljati v na smrt obsojenega? Če ne bo streljal, bodo pa njega dali pred zid
Da, licemerstvo. Predolgo imamo mir, to bo .
Vojna je dovoljen zločin!
Citat:
Kaj pa žrtve vojne? Čisto vseh, ne samo vojakov? Ali pa predvsem vojakov - saj jih do sedaj ni še nihče obravnaval kot žrtve.
Živimo civilizacijo, ko v kinodvorani prikazujejo vojni film in cela dvorana vriska od veselja, ko Rambo pobije 100 malce manj spretnih, srečnih, ... v glavnem nasprotnih. Ko pa eden od nasprotnih ubije Rambotovega prijatelja, je pa dvorana čisto tiho in zamišljena.
Licemerstvo brez primere in zato mi grejo take teme na živce!
Sedaj - kdo bo sodil vojaku v strelskem vodu, ki mora streljati v na smrt obsojenega? Če ne bo streljal, bodo pa njega dali pred zid
Da, licemerstvo. Predolgo imamo mir, to bo .
I
Izbrisan uporabnik #9334
Oprosti, zame to ni dovolj. (Morda bi zares moral iti za župnika?
)
Ker - ravno v vojnem stanju se pojavijo vse te pijane in zločinske horde. Ko zmagajo, so junaki in ne več problematiki kot prej
.
Vojna je dovoljen zločin, žal.
Ker - ravno v vojnem stanju se pojavijo vse te pijane in zločinske horde. Ko zmagajo, so junaki in ne več problematiki kot prej
Vojna je dovoljen zločin, žal.
Nazadnje uredil moderator:
I
Izbrisan uporabnik #9334
To niti ni pomembno... Dejstvo, je, da je bila WWII na Balkanu predvsem versko-plemensko klanje , ki se je pač nadaljevalo še v Bleiburgu ....Prav veliko nedolžnih tu ni bilo, ne na eni ( srbski ), ne na drugi ( hrvaški ) strani.... Zmagoviti "komunisti" so samo iskoristili mržnjo in se znebili potencialnih 80 000 nasprotnikov... Konec koncev, kaj pa naj bi počeli z ustaši, belogardisti in četniki po vojni.... Vsem luzerjem v WWII tudi drugje ni bilo z rožicami poslano... ( malo si pogooglaj Eisenhowers dead camps )..... V glavnem s s temi stvarmi se samo še Balkanci tako čustveno in bebavo ukvarjamo....
